Врхунско искуство () је измењено стање свести које карактерише еуфорија, а често га достижу самоактуализоване особе. Овај концепт је првобитно развио психолог Абрахам Маслов средином 1940-их година, а сам термин је сковао 1956. године (погледајте одељак „Историја” у наставку). Према Т. Ландсману, „Маслов их је [врхунска искуства] описао као ретка, узбудљива, океанска, дубоко дирљива, окрепљујућа и узвишена искуства која генеришу напредни облик перцепције стварности, те су чак мистична и магична у свом утицају на онога ко их доживљава.” Постоји неколико јединствених карактеристика врхунског искуства, али сваки елемент се перципира заједно на холистички начин, чиме се ствара тренутак достизања сопственог пуног потенцијала. Врхунска искуства могу варирати од једноставних активности до интензивних догађаја; међутим, не ради се нужно о томе каква је активност у питању, већ о екстатичном, блаженом осећању које се доживљава током ње.
Историја Врхунска искуства првобитно је представио Абрахам Маслов у септембру 1956. године на годишњој конвенцији Америчког психолошког друштва, а потом су објављена у његовом првом и главном раду на ову тему, који је касније прештампан у књизи.
Одабиром овог термина, Маслов је покушао да именује она искуства која су се генерално идентификовала као религијска искуства и чије се порекло, имплицитно, сматрало натприродним. Наглашавао је важност овога чак и пре него што је тачан термин уведен:
У књизи Религије, вредности и врхунска искуства (1964) Маслов је показао да је свака „позната виша религија” нужно повезана са врхунским искуствима:
Масловљеве тврдње о врхунском искуству, заједно са његовом чувеном хијерархијом потреба, биле су широко слављене због фокуса ових теорија на психологију здравих људи, што се истицало у време када се већина психолошких истраживања фокусирала на психолошке поремећаје.
У оригиналном истраживању врхунских искустава, Маслов је користио интервјуе и упитнике како би прикупио сведочанства учесника о врхунском искуству. Ове ране студије сугерисале су да су уобичајени покретачи врхунског искуства уметност, природа, секс, креативни рад, музика, научно знање и интроспекција.
Карактеристике Према Маслову, често пријављене емоције у врхунском искуству укључују „чуђење, страхопоштовање, поштовање, понизност, предају, па чак и обожавање пред величином искуства”, а стварност се перципира кроз истину, доброту, лепоту, целовитост, живост, јединственост, савршенство, довршеност, правду, једноставност, богатство, лакоћу, разиграност и самодовољност.
Појединац у врхунском искуству ће истовремено перципирати следеће:
губитак осећаја за време и простор осећај јединственог и хармоничног сопства, без дисоцијације или унутрашњег конфликта осећај коришћења свих капацитета и способности до њиховог највишег потенцијала, или стање „потпуног функционисања” функционисање без напора и лако, без напрезања или борбе осећај потпуне одговорности за перцепције и понашање. Коришћење самоодређења да би се постало снажнијим, одлучнијим и потпуно вољним стање без инхибиција, страха, сумње и самокритичности спонтаност, експресивност и природно текуће понашање које није спутано конформизмом слободан ум који је флексибилан и отворен за креативне мисли и идеје потпуну свесност (мајндфулнес) тренутног тренутка без утицаја прошлих или очекиваних будућих искустава
Врхунско искуство и самоактуализација
Самоактуализација је концепт који је развио Абрахам Маслов, а представља „развијање сопственог потенцијала, постајање особом каквом је суђено да се постане”. Током истраживања о самоактуализованим људима, Маслов је открио да су многи испитаници пријавили сличан необичан скуп осећања, што га је подстакло да истражи врхунска искуства. Након што је у свом раду из 1959. године навео свих 19 „карактеристика когниције пронађених у генерализованом врхунском искуству”, Маслов резимира међусобну везу између врхунског искуства и самоактуализације:
Врхунско искуство и флоу (стање тока)
Чест феномен сродан врхунском искуству који се назива флоу (стање тока), предложио је Михаљ Чиксентмихаљи у књизи С оне стране досаде и анксиозности (енгл. ) из 1975. године, делимично на основу Масловљевих открића:
Флоу се описује као стање ума у којем је особа потпуно удубљена у своју тренутну активност:
Процеси флоуа и врхунска искуства деле неколико кључних карактеристика (нпр. интензивна концентрација, „усмеравање пажње на ограничено поље стимулуса”, „измењен осећај за време”, „заборављање на себе” и „непостојање потребе за циљевима или наградама изван саме активности”), али постоје и неке суштинске разлике: нпр. док врхунско искуство означава висок ниво стимулације или еуфорије, флоу није повезан са повећаним нивоом стимулације.
Примери
Специфични примери када се врхунска искуства често јављају: Научна открића; виђење или откривање неког феномена по први пут Екстремни спортови – брдски бициклизам, мотоциклизам, планинарење / алпинизам, скакање падобраном, сноубординг Музички таленти – током свирања инструмента самостално или у групи Искуства из детињства – искуства са блиским пријатељима и вољеним особама у развојним фазама раног живота
Импликације Абрахам Маслов је сматрао врхунско искуство једним од најважнијих животних циљева, јер је оно показатељ самоактуализације. Овај тренутак осећања свог потпуног и целовитог истинског сопства чини врхунско искуство суштинском компонентом идентитета. Последице врхунског искуства наводе појединца да сагледа себе и свет на нов начин. Он себе види позитивније, сматра живот вредним и смисленим, и што је најважније, настоји да понови то искуство.
Искуство платоа Маслов је такође препознао сродан, али посебан феномен искуства платоа. О томе је написао:
Након Масловљеве смрти, истраживање природе искуства платоа per se „углавном је пало у заборав.” Међутим, истраживања сродних феномена самотрансценденције и живе трансценденције су у потенцијалном порасту.
Види још Флоу (психологија) Океанско осећање Религије, вредности и врхунска искуства Поновно рођење (хришћанство) Медитација Духовност
Напомене
Референце
Литература
Категорија:Ментална стања Категорија:Мистицизам Категорија:Срећа Категорија:Позитивна психологија