1960. је била преступна година.
Догађаји
Јануар 1. јануар — Камерун стекао независност. 23. јануар — Батискаф Трст је заронио на рекордну дубину од 10.916 m у области Чаленџер дип Маријанског рова. 24. јануар — Велика побуна у Алжиру против француске колонијалне власти.
Фебруар 13. фебруар — Француска тестирала своју прву атомску бомбу. 13. фебруар — Католички кардинал Алојзије Степинац сахрањен је у загребачкој катедрали уз око 6.000 поклоника, док се на простору изван катедрале налазило њих још између три и четири хиљаде.
Март 21. март — У јужноафричком граду Шарпвил убијено најмање 79 људи, рањено преко 180, када је полиција отворила ватру на мирне демонстрације црнаца против расистичког режима.
Април 1. април — Сједињене Државе лансирале први сателит за вријеме, ТИРОС-1 2. април — Француска потписала споразум с Мадагаскаром и тиме Мадагаскар постаје независна држава, након 64 године француске колонијалне владавине. 4. април — Прве три женске свештенице заређене у Шведској. 4. април — Француска и Федерација Мали (Сенегал и Судан) потписали споразум којим је Федерација Мали стекла независност. 19. април — Први председник Јужне Кореје Сингман Ри повукао се са власти под притиском студентских протеста широм земље због изборних превара. 21. април — У Бразилу, главни град државе (Федерални Дистрикт) пребачен је из Рио де Жанеира у Бразилију.
Мај 1. мај — На територији Совјетског Савеза оборен амерички шпијунски авион "U-2". 9. мај — САД постале прва земља у којој су легализоване пилуле за спречавање зачећа. 10. мај — Нуклеарна подморница Наутилус завршила прво подводно опловљавање Земље. 15. мај — Спутњик 4 је лансиран у Земљину орбиту. 16. мај — Теодор Мајман демонстрирао први ласер. 22. мај — У Чилеу се догодио најснажнији икад забележени земљотрес, магнитуде 9,5 степени Рихтерове скале. 23. мај — Агенти израелске тајне службе Мосад ухватили Адолфа Ајхмана који се скривао у Аргентини. 27. мај — У Турској је војним ударом оборена влада Аднана Мендереса, а власт је преузео Комитет националног јединства са генералом Кемалом Гирселом на челу.
Јун 20. јун — Краткотрајна Федерација Мали, коју су чинили Суданска Република (данас Мали) и Сенегал, добила је независност од Француске. 26. јун — Британска Територија Сомалија добила независност од Британије. 30. јун — Белгијски Конго стекао независност од Белгије.
Јул 1. јул — Гана је постала република, с првим председником Квамеом Нкрумаом.
Август 3. август — Нигер прогласио независност од Француске. 6. август — Куба је национализовала имовину Сједињених држава и осталу имовину у страном власништву на њеном подручју. 7. август — Обала Слоноваче стекла независност. 7. август — Као одговор на ембарго Сједињених држава, Кубански премијер Фидел Кастро објавио је одлуку о национализацији свих америчких компанија на Куби. 11. август — Чад стекао независност. 16. август — Кипар је стекао независност, а архиепископ Макариос III постао је први председник Републике. 16. август — Џозеф Китинџер је скочио падобраном из балона са висине од 31,8 km, поставивши рекорде који су оборени тек 2012. 17. август — Афричка држава Габон стекла је независност од Француске. Раније је била саставни део Француске екваторијалне Африке. 19. август — СССР је лансирао Спутњик 5 са псима Белком и Стрелком, 40 мишева и два пацова.
Септембар 5. септембар — Председник Конга (Заира) Жозеф Каса-Вубу сменио је вођу национално-ослободилачког покрета и првог конгоанског премијера Патриса Лумумбу.
Октобар 24. октобар — Прототип совјетске интерконтиненталне балистичке ракете Р-16 је експлодирао на лансирној платформи на космодрому Бајконур, усмртивши најмање 90 особа.
Новембар 1. новембар — На снази је Хашки уговор из 1958. којим је успостављена економска унија Бенелукс. 3. новембар — Велики скок напред: у НР Кини је врхунац глади, донесено је "12 мера" за оживљавање производње на селу. 3. новембар — Камерунски политичар Феликс-Роланд Моумие убијен у Женеви. 8. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Демократске странке, Џон Кенеди, победио је кандидата Републиканске странке и актуелног потпредседника Ричарда Никсона. 11. новембар — Проглашен је Национални парк Мљет, што је први покушај заштите изворног екосистема на Јадрану. 11. новембар — Покушај војног удара против јужновијетнамског председника Нго Динх Диема. 11 — 25. новембар — Међународни састанак комунистичких и радничких партија у Москви, њих 81 (Изјава објављена у децембру) - продубљен кинеско-совјетски спор. Одсутна СКЈ нападнута због "опортунизма и ревизионизма". 13. новембар — Пожар у биоскопу у Амуди, курдском селу у Сирији, страдало преко 200 деце. 13. новембар — Левичари покушали збацити гватемалског председника Yдигорас Фуентеса, Револуционарни покрет 13. новембра, МР-13, делује још неколико година. 14. новембар — У судару возова близу Пардубица у Чехословачкој страдало 118 људи. 15. новембар — Америчка подморница УСС Џорџ Вашингтон кренула на прву патролу са нуклеарним ракетама Поларис. 18. новембар — Бранко Ћопић је нападнут од стране СКЈ због интервјуа у совјетском часопису (догодине је искључен из СКЈ). 22. новембар — Касавубуова делегација добија место у Генералној скупштини УН уместо Лумумбине - то је практично његов политички крај. 24. новембар — Министар Коча Поповић у Бечу: договорен трговачки споразум, прихваћени југословенски захтеви проистекли из рата. 25. новембар — У Доминиканској Републици убијене три сестре Мирабал, противнице диктатора Трујилла. 27. новембар — Патрис Лумумба бежи из кућног притвора, покушавајући да стигне до лојалиста у Стенливилу. 28. новембар — Мауританија добила независност од Француске, Моктар Оулд Даддах је председник до 1978.
Децембар
1. децембар — Трупе лојалне Мобутуу хапсе Лумумбу на путу за Стенливил. 1. децембар — Спутњик 6, совјетски свемирски брод од 5 тона, који је садржавао животиње, инсекте и биљке лансиран у орбиту - брод је сагорио приликом повратка. 2. децембар — Кантерберијски надбискуп, Џефри Францис Фишер, разговарао са Папом Јованом XXIII око сат времена у Ватикану - то је било први пут у 500 година да један поглавар Англиканске цркве посјети Папу. 2. децембар — Савезна народна скупштина донела Одлуку о образовању Комисије за уставна питања (припремаће устав из '63). Према Титовој најави од 28. новембра, пратиће тенденције децентрализације и веће слободе у економији. 7. децембар — Југославија, УАР и Цејлон повлаче трупе из снага УН у Конгу, ФНРЈ и дипломатску мисију 9. децембар — Посјета француског предсједника Шарла де Гола Алжиру обележена крвавим нередима између европских и муслиманских група по највећим градовима Алжира, где је убијено 127 људи. 10. децембар — Почиње градња совјетског нафтовода Дружба који ће снабдевати источну Европу (завршен 1964). 12. децембар — Одлука америчког Федералног суда да је анти-интеграциони закон на снази у Луизијани неконститутиван потврђена од стране америчког Врховног суда. 12. децембар — Антоине Гизенга се прогласио за Лумумбиног наследника: Слободна Република Конго траје на истоку земље до следеће године. 13. децембар — Док је етиопски Император Хајле Селасије био у посјети Бразилу, командант Империјалне гарде покушао извести пуч у корист крунског принца Асфава Восена; трупе угушиле покушај након четири дана, цар амнестирао сина. 14. децембар — Генерална скупштина УН донела Декларацију о давању независности колонијалним земљама и народима. 14. децембар — Потписана конвенција којом ће Организација за европску економску сарадњу постати ОЕЦД. 15. децембар — Непалски краљ Махендра увео апсолутистичку владавину. 15. децембар — Грчка продаје Југославији 50 авиона Ф-84Г. 16. децембар — Два путничка авиона су се сударила у ваздуху због густих облака изнад Статен Ајланда, при чему су погинуле 134 особе. 16. децембар — Грађански рат у Лаосу: Битка за Вијентијан се окончава победом проамеричког генерала Пхоуми Носавана. Конг Ле се повлачи на Равницу ћупова. 17. децембар — Амерички војни транспортер ударио у торањ минхенске цркве св. Павла и пао на трамвај - страдало је 52 људи, од чега 32 на земљи. 18. децембар — Француска морнарица скренула теретњак "Србија" у Мерс ел Кебир ради претреса. Два дана касније на "Мартин Крпану" пронађено непописано оружје, до краја месеца заустављени и "Подгора" и још један брод. (НYТ) 19. децембар — Пожар током градње носача авиона УСС Констелатион у Бруклину, страдало је 50 људи. 20. децембар — Основан Фронт националног ослобођења Јужног Вијетнама, комунистичко политичко крило антиамеричких герилских снага Вијетконг. 26. децембар — Председник ФНРЈ Броз на заједничкој седници оба већа Савезне народне скупштине подноси експозе о предлогу петогодишњег плана привредног развоја Југославије 1961-1965. Окривљује запад као главни извор нереда у свету. Осуђује и Кинезе и Совјете за прошломесечни Московски манифест. 27. децембар — Француска извршила трећу нуклеарну пробу на свом полигону у Регане-у, Алжир. 27. децембар — Објављено да су ММФ и неколико западних земаља одобрили ФНРЈ зајам од 275 милиона долара за предстојеће економске реформе. Реформе су неопходне због неефикасности и све већег платног дефицита. 28. децембар — ФНРЈ усваја нови економски програм и фискалне реформе, буџет износи 740 милиона долара, по новом курсу. 29. децембар — Хапшење 29 особа у ФНРЈ као албанских шпијуна.
Рођења
Јануар 4. јануар — Бранимир Брстина, српски глумац 4. јануар — Мајкл Стајп, амерички музичар, најпознатији као фронтмен и певач групе -{R.E.M.}- 6. јануар — Најџела Лосон, енглеска кулинарка, новинарка и ТВ водитељка 8. јануар — Дејв Векл, амерички музичар (џез фјужон бубњар) 10. јануар — Маја Сабљић, српска глумица 12. јануар — Доминик Вилкинс, амерички кошаркаш 18. јануар — Марк Рајланс, енглески глумац, драматург и позоришни редитељ 19. јануар — Жарко Лаушевић, српски глумац (прем. 2023) 21. јануар — Бајро Жупић, српски фудбалер 29. јануар — Џија Каранџи, амерички модел (прем. 1986) 31. јануар — Жељко Штурановић, црногорски политичар (прем. 2014)
Фебруар 2. фебруар — Оливера Јежина, српска глумица 3. фебруар — Јоаким Лев, немачки фудбалер и фудбалски тренер 4. фебруар — Џенет Голдстин, америчка глумица 7. фебруар — Душко Кулиш, босанскохерцеговачки певач 7. фебруар — Џејмс Спејдер, амерички глумац 19. фебруар — Момчило Бајагић Бајага, српски музичар 21. фебруар — Зоран Марић, српски фудбалер и фудбалски тренер 27. фебруар — Андрес Гомез, еквадорски тенисер 29. фебруар — Зинаида Дедакин, српска глумица 29. фебруар — Ричард Рамирез, амерички серијски убица и силоватељ. (прем. 2013) 29. фебруар — Халед, алжирски музичар
Март 7. март — Иван Лендл, чешко-амерички тенисер 9. март — Желимир Обрадовић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер 12. март — Џејсон Беге, амерички глумац 21. март — Аиртон Сена, бразилски аутомобилиста, возач Формуле 1 (прем. 1994) 22. март — Бојан Печар, српски музичар, најпознатији као басиста групе Екатарина Велика (прем. 1998) 24. март — Нена, немачка музичарка и глумица 26. март — Џенифер Греј, америчка глумица 29. март — Ју Несбе, норвешки писац и музичар 29. март — Анабела Шјора, америчка глумица 30. март — Бил Џонсон, амерички скијаш
Април 4. април — Хјуго Вивинг, енглески глумац 10. април — Катрина Лесканич, америчка музичарка 11. април — Марко Елснер, словеначки фудбалер (прем. 2020) 13. април — Руди Фелер, немачки фудбалер и фудбалски тренер 16. април — Рафаел Бенитез, шпански фудбалер и фудбалски тренер 16. април — Педро Делгадо, шпански бициклиста 16. април — Пјер Литбарски, немачки фудбалер и фудбалски тренер 18. април — Звјездан Цветковић, хрватско-српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2017) 19. април — Николета Браски, италијанска глумица и продуценткиња 20. април — Јелица Комненовић, српска кошаркашица 23. април — Крејг Шефер, амерички глумац 28. април — Валтер Зенга, италијански фудбалски голман и фудбалски тренер
Мај 3. мај — Ејми Стил, америчка глумица