Корупција племенитог циља јесте корупција узрокована придржавањем телеолошком етичком систему, који сугерише да ће људи користити неетичка или нелегална средства како би постигли пожељне циљеве, резултат који наизглед доноси корист општем добру. Док се традиционална корупција дефинише кроз личну корист, корупција племенитог циља настаје када је неко уверен у своју праведност и учиниће све што је у његовој моћи да постигне жељени резултат. Пример корупције племенитог циља је злоупотреба полицијских овлашћења „почињена у име добрих циљева”, или занемаривање законског поступка кроз „моралну обавезу да свет учине безбеднијим местом за живот”.John Crank, Dan Flaherty, Andrew Giacomazzi, The noble cause: An empirical assessment То је свесно кршење правила од стране службеника за спровођење закона или тужиоца са циљем постизања онога што службеник верује да је „праведан” резултат. Услови за овакву корупцију обично се јављају када појединци не осећају административну одговорност и изгубе веру у систем кривичног правосуђа. Ови услови могу бити додатно погоршани ароганцијом и слабим надзором.

Порекло Године 1983, Карл Клокарс искористио је филм Прљави Хари као пример врсте околности које су наизглед оправдавале оно што је касније постало познато као корупција племенитог циља. Унутар приче, три главна поступка представљају примере корупције племенитог циља: илегални улазак, мучење и убиство.The noble cause: An empirical assessment, John Crank, et al, Journal of Criminal Justice, Клокарс је веровао да је овај проблем, који је назвао „проблем Прљавог Харија”, био главна разматрања у полицијском раду. Детаљно описује како се полицајци повремено суочавају са проблемима у којима морају бирати између супротстављених етичких кодекса. Често је избор између правних средстава, која могу омогућити опасним преступницима да остану на слободи, или ванправних средстава, која подразумевају кршење закона како би се спречило да заиста опасни преступници почине додатна кривична дела.The Dirty Harry Problem Carl B. Klockars, Annals of the American Academy of Political and Social Science, , The Police and Violence. (Nov., 1980),

Године 1989, термин „корупција племенитог циља” сковао је Едвин Делатр. Био је узнемирен чињеницом да би полицијски службеници могли замислити циљ или исход који би оправдао употребу упитних средстава, посебно употребу силе за изнуђивање признања. Тврдио је да су „неки начини деловања неприхватљиви без обзира на то колико је циљ племенит”. Из Делатровог рада, племенити циљ се појавио као проблем за утилитаристичку посвећеност резултатима, јер дозвољава заштиту друштва кроз агресивне и нелегалне полицијске тактике.

У полицији У делу Етика полиције (Police Ethics), тврди се да су неки од најбољих полицајаца често најподложнији корупцији племенитог циља.Crank, J., Caldero, M., Police Ethics: The Corruption of Noble Cause, Према стручној полицијској литератури, корупција племенитог циља обухвата „подметање или фабриковање доказа, лагање или фабриковање и манипулацију чињеницама у извештајима или кроз сведочење на суду, као и општу злоупотребу полицијских овлашћења како би оптужница опстала”.Thomas J. Martinelli, "Unconstitutional Policing: The Ethical Challenges in Dealing with Noble Cause Corruption", The Police Chief, 2006. http://www.policechiefmagazine.org/magazine/index.cfm?fuseaction=display&article_id=1025&issue_id=102006

Према Роберту Рајнеру, професору на Лондонској школи економије, заустављања грађана заснована на статистичкој дискриминацији такође представљају облик корупције племенитог циља., .

Луна против Масачусетса Дана 17. фебруара 1988, полицајци из Полицијске управе Бостона извршили су налог за претрес куће Алберта Луина. Док су улазили у просторије, Луин је упуцао и убио полицајца Шермана Грифитса. Луин је оптужен за убиство, али су оптужбе касније одбачене када је откривено да је изјава под заклетвом за налог за претрес коју је поднео детектив Карлос А. Луна била заснована на лажним информацијама и измишљеном доушнику. Луна је оптужен за кривоклетство, заверу и подношење лажних полицијских извештаја, док су све оптужбе против Луина, укључујући и убиство полицајца, одбачене. Случај истиче последице мотивација племенитог циља када полицајци игноришу Устав и фабрикују доказе у потрази за правдом.

Адвокат Икс и Полиција Викторије У Викторији, у Аустралији, коришћење Николе Гобо од стране Полиције Викторије, адвокатице коју су фаворизовале личности из организованог криминала, да тајно доушнички делује против њих, означено је као корупција племенитог циља након Краљевске комисије 2018. Иако је Полиција Викторије признала кривицу и упутила извињење, негирала је тврдње о корупцији племенитог циља. Гардијан је известио да је Комисија утврдила да је „неуспех почивао у култури где циљ оправдава средства, чак и ако средства доводе у опасност поверење јавности у полицију и правосудни систем у целини”. Комисија је известила да је у четири године након 2005. године доушнички рад Гобоове о осумњиченим особама био „скоро на индустријском нивоу”, кршио је привилегију односа адвоката и клијента и на крају угрозио пресуде повезане са преко 1.000 људи. Тајно коришћење Гобоове као извора од стране Полиције Викторије можда је ускратило оптуженима право на правично суђење и резултирало неправдом. Закључно са 2021. годином, неке пресуде донесене након њеног доушничког рада су поништене.

У пословању Године 2003, Елизабет Холмс основала је биотехнолошку компанију Теранос са циљем да развије компактну машину за клиничко тестирање крви која би обављала више дијагностичких тестова из само једног убода прста. Када машине компаније Теранос нису радиле према очекивањима, Холмсова је лажно представљала резултате својим инвеститорима. Тврдила је да је технологију одобрила Америчка управа за храну и лекове (FDA), да је у употреби у америчкој војсци и Медицини Џонс Хопкинс, те да је склопљен уговор са компанијом Волгринс. У стварности, лабораторијско тестирање је обављано на машинама других произвођача. Узорци крви су разблаживани како би могли да се анализирају на традиционалним машинама, а скоро милион тестова морало је бити поништено. Амерички тужиоци поднели су кривичне пријаве против Холмсове због преваре инвеститора, лекара и пацијената. Џон Кареро је изјавио: „...она је искрено веровала да ће оно што ће постићи када тамо стигне бити добра ствар за човечанство. Стога је свака лаж и свака пречица на путу била оправдана.”

У популарној култури У свом документарном филму из 2012. године Mea Maxima Culpa: Тишина у Божјој кући, Алекс Гибни описује одбрану оца Лоренса Марфија, серијског сексуалног злостављача у школи за глуве, као „корупцију племенитог циља”, у смислу да он „покушава да своје злостављање представи као свети чин, приказујући напаствовање као облик сакрамента”.Mea Maxima Culpa: Silence in the House of God – review, Xan Brooks in The Guardian, 14. 2. 2013.

У документарном филму из 2013. године Крадемо тајне: Прича о Викиликсу, новинар Џејмс Бол сугерише да је код Џулијана Асанжа дошло до корупције племенитог циља, тврдећи да он „није у стању да препозна када чини ствари које би осудио код других”.Why Julian Assange Hates "We Steal Secrets, Dave Gilson in Mother Jones, 23. 5. 2013.

Елизабет Холмс, која је основала Теранос и на крају оптужена за превару, описана је као особа која је показала корупцију племенитог циља од стране аутора Wall St. Journal-а, Џона Карероа, у његовој књизи Зла крв: Тајне и лажи у стартапу Силицијумске долине.Archived at Ghostarchive and the Wayback Machine:

Види још Правда на граници Полицијска корупција Злоупотреба полицијских овлашћења Самолиценцирање Виџилантизам

Референце

Спољашње везе Стенфордова енциклопедија филозофије - Корупција племенитог циља

Категорија:Корупција Категорија:Злоупотреба полицијских овлашћења Категорија:Етика кривичног правосуђа